Imao sam devojku koja je bila poprilično mlađa od mene. Vukli smo se 3 i po godine i raskinuli zbog mog ponašanja. U životu nikoga nisam voleo kao nju ali nikako nisam mogao da se ponašam u skladu s ljubavi koju sam osećao prema njoj.
Nikada me nije povredila, uvek je bila upravu ali ja to sebi nisam mogao da priznam. Dok sam ja nju i varao i vređao ona je mene čekala s punim suzama u očima i opraštala mi sve. Više od 3 godine me je trpela.Jedan dan pijan sam se vratio iz grada dok me je ona čekala u mom stanu. Onako pijan sam joj priznao da sam i ovu noć bio sa drugom.Tada me je pitala ‘zar toliko malo vredim pa može da me zameni svako?’
Od tada je nikada više nisam video, ni čuo za nju, a tražio sam je svuda. Shvatio sam da je ona bila najlepši deo mog života i da se nije mogla uporediti ni sa jednom sa kojom sam provodio noći. Dao bih sve za jedan minut sa njom. Najviše me boli to što ne znam ni gde je, ni šta je, ni kako je i to me izjeda.
Nema komentara:
Objavi komentar