Devojku svog sina volim kao ćerku što bih volela. Vereni su i bila sam presrećna što je moj sin pronašao tako sofisticiranu, inteligentnu, lepu i dobru devojku. Prošle sedmice, dolazim sa posla i izlazi moj sin iz kupatila u bademantilu a za njim i neka druga devojka, “neka” devojka… najbolja drugarica njegove devojke.
On sav se ukipeo, pitao me što tako rano sa posla, znao je da iako mi je sin neću imati milosti. Odma sam zvala njegovu devojku na kafu, objasnila joj sve. Želela da je poštedim toga, žena sam i mislim da ni jedna žena ne zaslužuje biti prevarena. Međutim… kada sam joj rekla šta se desilo i sa kim je vara moj sin, ona mi je samo drsko odgovorila da sam k'o sve ostale svekrve i da džaba pokušavam i da nikada neću uspjet da je posvađam sa mojim sinom.
Pokupila je svoje stvari i u odlasku se okrenula i onako cinično nasmejala i prokomentarisala da sam jadna jer sam željela da je posvađam i sa najboljom prijateljicom. Razočarana sam… Najvećim neuspehom smatram što ga nisam vaspitala da bude pravi muškarac… a nje mi je nakako žao jer će sve ovo morati saznati na bolniji način, možda kada već sve bude prekasno, kada se venčaju, dobiji decu. Pokušala sam da je upozorim i čista mi je savest.
Nema komentara:
Objavi komentar