Bili smo bogati, ali jednog dana je tata dobio otkaz. Mama je odma zatražila razvod, jer su joj samo pare bile bitne. Tata je ostao sam sa mnom i bratom.
Nismo imali ni za osnovne stvari. Sećam se jednog dana pošto nije imao pare da nas odvede u bioskop ili zoo vrt, odveo nas je u šetnju na Kalemegdan. Ja sam bila jako ljuta što nisam otišla u bioskop, i celim putem sam bila kenkava i namrgođena, bila sam ljuta na njega što nema pare da nam kupi kokice, mrzela sam ga tada. Onda smo seli na klupu, on je bio emotivno gotov, izvadio je posljednjih 50din i kupio nam sladoled i rekao: -izvinite što nemam svakome da kupim po jedan sladoled, već morate da podelite jedan, ne želim da mislite da sam loš otac.
Danas kad se setim toga srce mi pukne. Hvala Bogu pa nas je doveo u siromaštvo pa sam se promenila, nisam više razmažena, a svog tatu volim najviše na svetu. Postala sam ono što nikada ne bih da sam ostala razmažena bogatašica. Hvala mu na svemu, a najviše što me je izveo na pravi put i nije me se nikada odrekao.
Nema komentara:
Objavi komentar